Главни загонетка руског језика

руски језик - једна од најтежих. И то је повезано не само са речником и синтаксу, али и са својом историјом. Чак и за нас, матерњи, још увек много у њиховом матерњем језику је нејасно и мистериозно.

Мессаге

Лингвисти су приметили много пута акрофоницхески принцип древне руске азбуке, па чак и то видели као скривени "поруком Словена". Сваки од ћириличних слова има име, а ако прочитате ова имена по абецедном реду, било би: "АЗ Буки Веде. Глагол Добро Источни. Ливе изузетно, земљиште, и харесват Како људи, мислим Насх на четвртине. Ртси реч чврсто - Велика Британија је фрт. Тзу, црве, Схта иус Иати РА ". Једна од варијанти превода овог текста гласи: "Знам писма: писмо је благо. Напорно, људи, као што и приличи интелигентних људи - схвати универзум! Носе реч са осуда: знање - дар Божји! Даре да улазите, да схвати ствари светло! ".

Који језик је ближе словенском "претка"?

дуже време расправе су између патриотских грађана словенских земаља: ком језику је ближе родном словенском? Где је отишао разлике између дијалеката у источној Русији (тј тренутној централној Русији ..), Јужна (данашња Украјина) и западне (сада - Белорусија)?

Чињеница да су различити елементи укључени у настанак националних језика ових земаља. У Русији, поред Словена, финско-Угарска племена, Балтс. Посећују овде номади из јужних степа. Татар-монголски освајачи не само опљачкали и уништили Русију, али и оставио много језичке задуживања.

Швеђани, Немци, Пољаци - европски сусједи, такође обогатио руског језика са новим речима. Чињеница да је велики део овог Белорусије је историјски била влада Пољске и Јужне Русије стално изложен нападима номада, не може да се одрази на локалним језицима. Како кажу, ко води. Али немојте бити превише узнемирен. Чињеница да је наш језик је сада толико далеко од свог претка - то није несрећа, а не резултат масонске завере, али је резултат напорног рада многих талентованих људи који су створили руски књижевни језик у форми у којој је сада постоји. Ако то није инспирисан реформама не би били са нама поезија Пушкина, Толстоја прозе, Чехов комадима. Који је створио језик којим говори данас?

Први "отпуштања слова"

У КСВИИИ веку, дошао на власт, Петра И. Он почиње трансформацију у свим сферама живота, не заборавите на руски језик. Али његови реформе односе се само на споља, они не продиру у саму суштину језика: његова синтакса, речника, граматике.

Петар И поједноставити правопис, ослобађање од грчког слова Пси, и Омега Чи. Ова писма нису означени на руском језику, без звукова, а њихов губитак језика не осиромашио. Петар је покушао да се ослободи чак и из низа руске азбуке, "Земља", "Изхитса", "Ферт", и ставити ознаке Аццент, али под притиском из свештенства, ова писма је морао да се врати.

Реформа алфабет је живот лакшим не само за студенте Петерових пора (Лит. нешто морао да учи мање), али и штампача, који више није имао за штампање додатних знакова, не изговарају на читању.

Ломоносова говорио о томе на овај начин: "Када Петар Велики нису сами и Боиар Боиарс, али и писма оставио своју широку капут и обучена у летњу гардеробу."

Оно што је потребна реформа?

Ова реформа одвија тера писце и песнике из КСВИИИ века: Тредиаковски, Ломоносов, Карамзин. Они стварају руски књижевни језик и "овековечи успех" његових радова. Пре руском језику, због сталног контакта са Западној Европи, био је у хаотичном стању. Вернацулар облици коегзистирају у њега са књигом, позајмљена из немачког, француског, латинског, коришћени су заједно са руским колегама. Тредиаковскии мења принцип руског поезије, усвајање и прилагођавање Европској слоговном-тоник систем - на основу редовног смењивање стресу и ненаглашен слогова.

Ломоносов све речи руског језика дели у три групе: Прва група ретко користи, нарочито у говорном језику, али разумљиво писмени људи, "отвара", "Ја плачем." Друга - реч заједнички за руске и цркве словенском језику: "рука", "сада", "част". И трећа група је укључена речи, која је јединствена у црквеним књигама, које су речи Руски није матерњи словенски "кажу", "поток", "само".

Тако, Ломоносова идентификује три "мирна", од којих је коришћен у неким књижевним жанровима: висок стил одговара ода и херојске песме, просечна смиреност писаних драме, проза - уопште, сви радови у којима је потребно извући живу говор. Ниска мирно је коришћен у комедијама, сатире, изрекама.

Коначно, Карамзин обогаћује руског језика неологизми, он напушта црквенословенским језиком, синтакса се приближава у својим делима на "светло" на француском. То Карамзин морамо, на пример, појава речи "љубав" или "тротоар".

тешко слово "Е"

Карамзин је био један од најватренијих "навијача" писма "е", али он није био њен проналазач. 1783, био је један од првих састанака академије руске књижевности. Њен оснивач је Цатхерине Дашкова. Заједно са познатим писаца свог времена: Державин и Фонвизин, Принцеза расправља о пројекту словенско-Руссиан Дицтионари. Ради лакшег сналажења, Екатерина Романова предложио да се замени звучни симбол "ИО" један слово "Е". Иновација је одобрен од стране скупштине Академије, иновативна идеја подржао Державин Дашкова, који је почео да користи "е" у његовим делима. То је била та која је прва да користи ново писмо у преписци, као и прва штампана са именом "е": Потомкин. Истовремено, Ивана Дмитриев објавио књигу "и моја ситнице" штампан у њему сва потребна тачака. Коначно, широко распрострањена употреба је добила од појавила у поетском колекције Карамзин.

Они су били међу новим ликовима и непријатељима. Министар образовања Александар Шишков, како кажу, енергично прелистао многих томова својој библиотеци и свом Блацк Оут две тачке изнад слова. такође, било много конзервативци међу писцима. Марина Цветаева, на пример, у суштини написао "О" речи "ђавола", а Андреј Алекандров, из истих разлога, "Жолт".

У писму штампарије и не воле, у ствари, због морао је да проведе вишак боје. У пред-револуционарном Пример је протерала до краја абецеде, једна фирма са умире "Изхитса" и "фитои". И данас своје место - у углу тастатуре. Али не увек на слово "е" се третира са таквом охолошћу - Уљановск јој чак и споменик.

Тајна "Изхитса"

У својој чувеној декретом Лунацхарского 1918 на промене у руском језику нема помена о слова В ( "Изхитса"), који је последње слово абецеде у пред-револуционарно. До тренутка када је реформа је изузетно ретка, а може се наћи углавном само у верским текстовима. У цивилног језика "Изхитса" је заправо користи само у речи "маст". Прећутну одбијање од стране бољшевика "Изхитса" многи видели знак: Совјетске власти, као што су одбили један од седам сакрамената - Потврда, кроз које је православна се напајају дарови Духа Светога, дизајниране да се ојача у духовном животу.

Занимљиво је без докумената уклањање "Изхитса", последње слово у абецеди, а званични ликвидација претпоследњег - "подвизима" донели коначну слово азбуке - "ја". Интелектуалци видели ово као још један злу намеру нових власти, који су намерно жртвовани два слова да достави до краја писма ", који изражава људску личност, индивидуалност.

Руски Тајна Мат

скоро КСКС века апсолутне доминације верзију те речи, које ми зовемо формата, хит руског језика из монголских-Татара. Међутим, то је погрешно. Псовање се налази већ у коре Новгород брезе, која датира из КСИ века: то јест, много пре рођења Џингис Кана. Сам концепт "мате" прилично касно. У Русији, вековима је назван "лајао опсцене". У почетку, увредљив језика укључени само употреба речи "мајке" у вулгарне, сексуалном контексту. Речи које означавају гениталијама, које смо данас се односе на струњачу, не односи се на "лаје опсцене".

Постоје десетине верзија функције мат. Неки научници указују на то да псовање појавио на прелазу из транзиције друштва из матријархата патријархату и првобитно је значило овла изјаву човека који је, имајући ритуал однос са "мајке" врсте, јавно најавио ову племена. Постоји хипотеза да је "псовке" је магична, а заштитна функција под називом "посим језик". У словенском (и Индо-Еуропеан уопште) Пси традиционално сматра животиња "гроба" света и служио је као богиња смрти Морена. Постоји још једна реч која је данас неправедно приписује клетве. Да би се аутоцензуре, означен са "речи са словом" Б ". Овај знак је тихо постојале у елементима руском језику (може чак може наћи у црквеним текстовима и званичним државним повељама), који има вредност "блуда", "преваре", "погрешне", "јерес", "Еррор". Људи су често реч се користи за непристојне жене. Можда, у време Анна Ивановна реч је почео да се користи са већом фреквенцијом, а вероватно иу другом контексту, јер то је царица је увела забрану на њега.